Nema me više u tvojim molitvama,
više me putem ne prate
A noæ mi preti, ponoæ i pusta tama,
kad me se samo dohvate
Više me ne voliš,
kad se vraæam nisi budna,
ne goriš,
gasne naša zvezda èudna,
lažna srebrna stvar
Daleko putujem,
vetar nudi neke rime,
kupujem,
pristaju uz tvoje ime,
dva-tri stiha na dar
Ne slušam više šta šapuæes dok snivaš,
plaši me koga pominješ
I sve si dalja, a sve mi bliza bivaš,
kao da opet poèinje
Ali me ne voliš,
to se uvek drugom desi,
govoriš,
ali više ne znam gde si,
da li neko to zna?
Šta sam uradio?
Kakva tužna humoreska!
Gradio
ispod gradova od peska
dubok bezdan bez dna