Toga jutra sam stigao putnièkom klasom
pa kuæi sa stanice èasom kroz bašte i preèice znane
A u vojsci sam stekao druga do groba
i hroniènu upalu zgloba, suvenir na stražarske dane
Ušao sam na prstima
mati beše veæ budna i brzo se prekrstila
Reèe: "Prošlo je ko za èas
baš si stigao dobro jer svatovi su tu do nas
pa æe ti svirati a ti æeš birati"
Svadba beše ko svadba i šta da se prièa
parada pijanstva i kièa i poznata cura u belom
Veæ po redu poželeh im zdravlja i sreæe
iz ruku mi otela cveæe i sakrila pogled pod velom
Tad me spaziše Cigani
kum je tražio pesmu al ja sam stigo briga njih
Širok osmeh i zlatan zu
znam da nije ti lako al danas nemoj biti gru
Nego zapovedi šta æemo svirati
Svirajte mi jesen stiže dunjo moja, jesen rana,
nek zazvone tambure u transu
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac
al ja moram èuti tu romansu
Svirajte mi jesen stiže dunjo moja, al polako
da mi ne bi koja reè promakla
Sklonte èaše i bokale
razbio bi svet od šale
Da je samo sluèajno od stakla, dunjo moja
Retko odlazim kuæi a pišem još reðe
i slike su bleðe i bleðe
Pa lepe potiskuju ružne
al nekad poruèim piæe i tako to krene
Pa stignem u svatove njene
sve prave su ljubavi tužne
Nikom ne prièam o tome
brzo proðe taj talas i znam da æu da potonem
Spas mi donose cigani
oni imaju srce za svakog od nas, briga njih
Oni me pitaju, šta da sviraju
Svirajte mi jesen stiže dunjo moja, jesen rana