Dal' se bar ponekad seti?
Plašim se da ne
Prosto Ko u opereti Sklopilo se sve:
Violinist, tužni pajac, lepa žena i tokajac,
A kulise Zavejani grad
Vodila me kud je htela, Dobar sam ja gost
Verešmarti, Citadela, i Lanèani most
Zavejani Trg Heroja Gde poželeh da je moja,
I da uvek bude kao tad
Zvonio je cimbal neku tužnu staru stvar
Molila me da joj pišem jednom bar
Zateklo je jutro snežno same zvezde dve
Ljubila me nežno, k'o nijedna pre
Pogledom sam posle dugo pratio njen trag,
Zavejanom ulicom Sent Haromsag
Plašila me slutnja neka,
Znao sam od pre
Sve izgleda izdaleka drukèije
Srce malo jaèe bije kad se setim nje
A Listove rapsodije bude stare sne
Eh, da mi znati gde je,
Dal' se seti kada veje,
Il' u inat drugog ljubi tad?
Zvonio je cimbal neku tužnu staru stvar
Molila me da joj pišem jednom bar
Zateklo je jutro snežno same zvezde dve
Ljubila me nežno, k'o nijedna pre