Drukcije navike, drukciju ljudi,
daleka tutnjava voza
Ponekad sudbina surovo sudi,
konobar, jos jedna loza
Jednim pogledom dodirujem tugu,
secanja opet se bude
Ja vise ne smem da gledam niz prugu,
vozovi razdvajaju ljude
Provodim prilicno sive dane
nigde beline ni sjaja,
fale mi kelneri iz moje kafane,
fale mi dripci iz kraja
Nazad u veliki, prljavi, grad
Gomila, buka, smog i dim,
cesto ko stene cvilim za tim
u dusi samo pustos i jad
nazad u veliki prljavi grad